Наша Сребреница

СКЕЛAНИ – Злочин над Србима скеланског краја опомиње нас и обавезује на то да док постојимо истрајавамо у борби за правду, која значи да они који су чинили злочине морају и да одговарају за њих.

Поручено је то јуче у Скеланима, гдје је обиљежена 18. годишњица страдања 69 српских цивила и бораца, мјештана овог села, које су муслиманске снаге из Сребренице мучки убиле 16. јануара 1993. године. Тим поводом је код централног спомен-обиљежја у Скеланима служен парастос за свих 305 српских цивила и војника овог краја који су погинули у протеклом рату.

- Хорде Насера Орића и других настојале су да похарају овај крај, а да зло буде веће и правда видљивија, за такав злочин Орић је ослобођен одговорности у Хашком суду – рекао је новоименовани министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић у Скеланима.

Он је указао на селективан приступ злочинима Међународног суда правде у Хагу и правосудних органа БиХ и закључио да ће одговорност за злочине над српским народом Сребренице “бити опомена онима који су их чинили” и да ће убудуће знати како се у тешким временима треба или не треба понашати.

Подсјећајући на 16. јануар 1993. године, када су јаке муслиманске снаге из Сребренице напале Скелане и још десетак околних српских села, Милијана Обрадовић изразила је огорчење што за злочине над српским народом овог краја још нико није одговарао.

- Убили су мога сина Драгана на кућном прагу. Мучки су убијали дјецу и жене, а за то још нико није одговарао – рекла је Обрадовићева наводећи нека имена страдале дјеце, међу којима и браћу, петогодишњег Aлександра и једанаестогодишњег Радишу Димитријевића, који су мучки убијени пред својом мајком Милицом, која је покушала да их спаси.

У нападу јаких муслиманских снага, од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, 16. јануара 1993. године убијено је 69 Срба, од којих су 57 били цивили. Тог дана тешко је рањено 165 мјештана, а од 30 заробљених Срба, више од половине није преживјело мучења у сребреничким казаматима.

Изложено потпуном уништењу, становништво је тражећи спас, бјежало према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали да нађу спас препливавањем ледене Дрине. Мост је био под сталном митраљеском ватром па је у покушају бјекства, на мосту, у његовој близини и у таласима Дрине настрадало највише цивила. Тога јутра Милена Миловановић изгубила је мужа Миленка, братића Томислава Богдановића и још неколико рођака и даљих сродника. Миловановићева каже да су цијели дан провели под мостом, јер од пуцњаве нису могли да пређу на другу страну Дрине. Гордана Секулић, кћерка Остоје Тодоровића, убијена је на мосту, док су њена два сина срећом остала непогођена и данас живе са оцем Мирком у Сребреници.

Међу четири цивила, која се још воде као нестали, налази се и Мићо Ристић којем су убијени отац, мајка и сестра, а масакр је преживио само Цветко Ристић који је тада имао 14 година.

Сви злочини који су се догодили на овом подручју су документовани, али извршиоци и налогодавци нису изведени пред лице правде. Насер Орић, који је пред Хашким трибуналом био оптужен за злочине над сребреничким Србима, ослобођен је кривице.

Села

Муслиманске снаге су 16. јануара 1993. године опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Aраповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села. Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче, која су једина три српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

Делегације

Парастосу настрадалим Србима, који је служен код спомен-обиљежја у Скеланима, присуствовало је неколико стотина људи. Цвијеће су положили Миладин Драгичевић у име предсједника РС, посланик Славица Јовановић у име Народне скупштине РС, делегације Савеза логораша РС, републичке и општинских организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Оперативног тима за тражење несталих РС, општинских борачких организација, Удружења несталих Сребреница – Братунац, предсједник СДС-а Младен Босић и други.