Наша Сребреница

Археолошко налазиште Римски муниципиум у Скеланима ускоро ће бити проглашено националним културним спомеником у БиХ , рекао је данас директор Археолошког музеја у Скеланима Драгић Глишић.

 

Представници Комисије за заштиту националних споменика БиХ потврдили су да приводе крају припрему документа да би ово археолошко налазиште било проглашено националним спомеником кулутре.

 

То се ради с циљем заштите, конзервације и уређења, али и наставка археолошког истраживања и валоризација тог изузетно вриједног и јединсвеног култуног насљеђа за даљи културни развој, науку и туристичку понуду овог краја, регије, Републике Српске и БиХ, истакнуто је на данашњој научној конференцији о теми “Културно-историјско насљеђе Сребренице кроз вијекове”, одржаној у Сребреници.

 

Археолог Мирко Бабић из Бијељине рекао је да археолошка налазишта из разних периода на подручју Сребренице представљају изузетну културну вриједност свјетског значаја, заслужују пажњу и изазов су и инспирација за археологе, али и друге научне раднике из различитих области културе.

 

“У посљедњих шест година обавили смо дјелимична истраживања доње и горње средњовјековне тврђаве изнад Сребренице, открили остатке римске архитектуре, мозаике и бројне предмете и споменике из тога доба у Скеланима, Лијешћу, Сасама и Факовићима што потврђује да је ово у римско вријеме било изузетно значајно и развијено подручје гдје се ковао новац, експлоатисале руде, ницале колоније и грађене палате и војна утврђења”.

 

Бабић, који већ шест година врши археолошка истраживања у сребреничкој општини, каже да је данашњи научни скуп потврдио значај и вриједност ових налазишта и оправдао одлуку Владе Републике Српске да се у Скеланима гради археолошки музеј који ће преузети бригу о овом културном насљеђу и даљим истраживањима.

 

Бабић је прецизирао да су у римско доба Скелани били политички, Сасе привредни, а Факовићи војни центар ове области.

 

“У Скеланима се налазила императорска палата и и модерно градско насеље за то вријеме, Сасе су биле рударски центар за римске провинције Далмација и Панонија, а у Факовићима у братуначкој општини откривени су остаци топионица и војних логора”, прецизирао је Бабић.

 

Замјеник начелника општине Сребреница Ћамил Дураковић рекао је да је овај научни скуп одржан с циљем да се шира јавност упозна о дугој традицији културе живљења на сребреничком подручју, доказима који свједоче о томе, значају Сребренице због њених природних богатстава и њеној бурној прошлости.

 

То треба да буде поука да се не чине и не понављају грешке из прошлости и да се заједничким напорима валоризују вриједности из прошлости и гради боља будућност за све становнике на овом простору уз кориштење природних и културних богатстава овог краја, каже Дураковић.

 

Предсједник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић оцијенио је да данашња научна потврда вриједности културног насљеђа у овој општини треба да буде стимуланс за улагања и развој овог краја да би се валоризовали њени природни ресурси, али и културно-историјске вриједности којима располаже.

 

Он је истакао да сличне скупове треба организовати сваке године ради упознавања јавности са открићима и њиховим вриједностима, а да се препоруке научних радника користе за економску валоризацију ових добара.

 

Професор Академије ликовних умјетности из Загреба Милун Гарчевић рекао је да су откривени римски мозаици површине 40 метара квадратних у Скеланима изузетно вриједни и јединствени и да ће планирана изградња археолошког музеја на тој локацији омогућити да се они адекватно заштите и остану непромјењиви у аутентичном облику на мјесту гдје су настали и тако постану дио туристичке понуде.

 

“Ова конференција је изузетна прилика да се ово културно-историјско насљеђе, ово подручје и његово разноврсно богатство, о чему је писао (Иво) Андрић у својим приповијеткама, представе и приближе свијету”, рекао је београдски професор Ратко Марковић који је рођен у сребреничком селу Подравање.

 

Историчар Адиб Ђозић навео је да рударство, остаци римске и средњовјековне, па и аустроугарске архитектуре, стећци, цркве и џамије на сребреничком подручју представљају изузетно богато јединство различитости на том релативно малом простору што потврђује његов значај и вриједност кроз вијекове и не чуди да су се око Сребренице водиле битке и ратови кроз историју и да је често мијењала господаре.

 

На овом скупу своје радове представило је више од 20 еминентних стручњака из различитих области науке и умјетности из БиХ, Србије и Хрватске. Закључци са конференције накнадно ће бити објављени.

 

Овом приликом приређена је изложба фотографија археолошких налазишта, предмета и споменика из римског периода откривених на сребреничком подручју.

 

Организатор научног скупа била је републичка јавна установа Археолошки музеј “Римски муниципиум” Скелани уз финансијску помоћ Министарства науке и технологије Републике Српске и општине Сребреница.